Деки, срећан рођендан!

Дејан Станковић

Ретки су они који трају и после њиховог времена. Он ће бити један од њих. Вечити шмекер. На данашњи дан, 11.септембра 1978. године у Београду родио се један од најтрофејнијих и најбољих фудбалера, капитена Србије и Црвене Звезде, Дејан Станковић.

Директно из омладинске школе, још “голобрад”, али земунац са оном фудбалском дрскошћу и безобразлуком, са 16 година дебитовао је за наш тим, само три године по доласку. Тадашњи тренер кадета Бранко Радовић га је открио и довео код нас, а затим га је “филовао”, касније тренер у првом тиму и селектор, његов фудбалски отац, Пижон Петровић. Ко боље од Звездиног детета зна како треба постати Звездино дете. Деки је, по сопственом признању, бежао из школе и мењао више превоза да би стизао на тренинге вољеног клуба, у коме је био заједно са, између осталих, кумомМарком Пантелићем, Николом Лазетићем, Ненадом Лалатовићем… Препрека није било. Непуне четири године после Барија, 11.фебруара 1995. године нови шампион је стигао на “Маракану”. Дебитовао је против ОФК Београда код Љупка Петровића, а против Будућности 18. августа постигао прве голове.  Када је Рамбо Петковић отишао у Реал Мадрид, 10 на леђима је већ била власништво љубимца свих навијача. Са 19 година, најмлађи капитен у историји клуба. Уследиле су невероватне утакмице за памћење, пре свега, у дербијима и против немачког Кајзерслаутерна, који је Деки срушио, титуле. Једна шампионска титула, три купа, али заувек љубимац навијача. У лето 1998. за 24 милиона немачких марака отишао је у “Вечни град”, Рим и Лацио, а он вечно остао у срцима наших навијача. 85 утакмица, 30 голова.

У Лацију на дебију постигао погодак, против Пјаћенце. Тада је кренуо тренд довођења најбољих играча света у један клуб, али ни Верон, Манћини, чак ни Павел Недвед, без Михе и Декија неби дошли до титуле. За пет и по година у светло-плавом дресу освојио је титулу шампиона Италије, куп, Куп Купова, Супер Куп Европе, два Супер Купа Италије. Због своје игре и држања на терену навијачи Лациа су га прозвали “Ил Драгоне”, Змај. Све је рекао одбијањем да игра против своје Звезде 2002. године у Уефа Купу, головима против комшија годину дана пре. У јануару 2004. године прелази у Интер.

Првак Европе! 

Када је дошло време да покаже класу, показао је. Када су га највише отписивали и стављали на трансфер листу, враћао се. У Интеру је освојио све, иако почетак није био сјајан. А онда 5 скудета, иако не свих пет на терену, 4 Купа Италије, 4 Супер Купа Италије, првак Европе, првак Света. Невероватни потези и голови са пола терена из волеја, 40м, лидер и вођа… –Дејан Станковић!

За репрезентацију је дебитовао као деветнаестогодишњак, против Јужне Кореје 22. априла 1998. године на нашем стадиону и у победи од 3:1 постигао прва два гола, од укупно 15 на 102 меча. Једини је фудбалер у историји који је учествовао на три Светска првенства са три различите репрезентације (Југославија, Србија и Црна Гора и Србија)

За репрезентацију Југославије одиграо је 40 мечева, за Србију и Црну Гору 21, а 41. са грбом Србије. Дели место рекордера са Савом Милошевићем са 102 одиграна меча.

Звездино дете! 

Господин на терену, господин и ван њега. Сваки дан слушамо оне који хвале Декија како им је помогао у најбитнијим тренутцима. Деки је увек ту, његово име свуда значи. Деки је ожењен Аном, сестром саиграча из Црвене звезде, словеначког репрезентативца Миленка Аћимовића и има три сина.

Звездино дете са друге планете. Срећан рођендан Деки, срећан рођендан капитену! Ми те чекамо на “Маракани”, тамо где си увек домаћин. Па да опет пада и Барса!

“ Нисам ја био циган, ја ћу увек бити циган! “