Бошко Јанковић: Велика је част бити капитен Ђенове

Некадашњи играч нашег клуба и Звездино дете,Бошко Јанковић, добио је велику част на старту нове сезоне, пошто је у најстаријем италијанском клубу – Ђенови у одсуству Росија понео капитенску траку.

„Велика је част носити траку у Ђенови. Морам, међутим, да кажем да сам ипак заменик, а капитен тима је Марко Роси који је симбол клуба – каже Јанковић. – Ја ћу се потрудити да га што боље заменим док је повређен.“

Бошко је рођен 1. марта 1984 године у Београду. Прошао је све генерације наше школе, да би затим после каљења у Јединству са Уба, дошао и до првог тима и светог дреса. У Јединству постиже 21 гол на 28 утакмица и на тај начин доказује да је сазрео за први тим.  Члан је наше генерације поноса, надалеко чувене генерације ’84, заједно са Душаном Бастом, Дејаном Миловановићем, Марком Перовићем, Драганом Мрђом… Дебитовао је 2002 године код Зорана Филиповића, а са већом минутажом почиње да игра код Љупка Петровића, да би најбоље партије пружао код Валтера Зенге.

У Звезди је на 74 меча постигао 24 поготка, а затим наступао за Мајорку (24/9), где је оборио рекорд Самјуела Ето, јер је постизао највише голова у односу на број одиграних минута, Палермо (27/2) и Ђенову, где је до сада одиграо 66 мечева и дао 11 голова.

За младу репрезентацију Србије одиграо је 28 мечева, а за А тим 31, уз пет постигнутих голова, од чега је по један дао Немцима, Швеђанима и Португалцима.

Прошле године Бошко је изјавио:

“Подразумева се да ћу једног дана поново заиграти за Звезду, али рано је причати о томе јер ми је тек 27 година. Моје срце је на Маракани. Имам жељу да се једног дана вратим у свој клуб.”