Најава: Црвена звезда – Смедерево

Црвена звезда – Смедерево

Крагујевац, Кула, у среду је био Ниш, у суботу Смедерево долази на „Маракану“, па следеће среде пут у Ивањицу, а онда ново путовање у Суботицу. Пет гостовања у шест мечева. „Tour d’ Serbia“ за само недељу дана. Све делове смо прошли. Захтевна, дуга и тешка гостовања. Морали би дубоко да се замислимо и копамо по меморији да би се сетили када је био овакав случај.



 Тако да, и преосталих три пута да буде по 1:0, никако се не бих бунио. Имали би прво место на табели и 1/8 финала Купа у својим рукама. Само тада би сеоске трачаре које вуку веома јаке и неизлечиве комплексе, које ни пет година тираније нису спласле, рекле да је намештено. Али, није намештено гостовати четири од пет пута. Осмех на лице, победа у џепу, девојку за руку и храбро на сав глас, “ Звезда оооо..“.

Први фудбалски клуб на подручју смедеревске општине основан је 1921. године у смедеревској гимназији, састављен од ученика ове школе под именом „Рашка„. Две године касније „Рашка“ се трансформише у градски клуб „Ђурађ Смедеревац„. Овај клуб је са доста успеха (првак Подунавско-Браничевске жупе у сезони 1933/34) функционисао све до 1944. године када се и дефинитивно угасио. Корени данашњег фудбалског клуба „Смедерево“ потичу од 6. маја 1924. године. Од тог ђурђевданског дана на предлог инжењера Ернеста Радлинског, Српско Акционарско Рударско ТопионичарскоИндустријско Друштво – Сартид, формира фабрички клуб чије су боје у почетку а и касније углавном бранили професионални фудбалери из Мађарске, Аустрије и Немачке. По завршетку II светског рата почиње нова ера смедеревског фудбала. Главна карактеристика тог периода је честа промена имена клуба. Континуитет фабричког клуба наставља „Металац“ (1944-1946), затим ФД „Јединство“ (1946-1949), ЖСД „Смедерево” (1949-1952), „Смедерево“ (1952-1958) а фузијом „Металца“ и „Смедерева“ настаје ОФК „Будућност“ (1958-1962). Врло брзо долази до нове промене имена: ФК „Смедерево“ (1962-1967), ФК „Металург“ (1967-1976), ФК „Смедерево“ (1976-1992), ФК Сартид (1992-2004) и од 15. јула 2004. године ФК „Смедерево„. Од 2001. године смедеревски „оклопници“ су пет година за редом на фудбалској мапи Европе – Интертото Куп 2001, 2004, 2005 и Куп УЕФА 2002. године (треће место у првенству) и 2003. године (освајач националног Купа), управо победом над Црвеном звездом златним голом Марка Пантелића. Деби Салета Јанковића на нашој клупи је био управо против Смедерева 11. новембра 2007. године, 5:2.

ЦЗ  Н С
Београд :       18  15  2  1  41:11
Смедерево :  13    9  3   1    29:11
Укупно :       33   25 6   2    71:22

•    ( 2 утакмице финала купа су одигране на неутралном терену уз једну нашу победу и победу Смедерева после продужетака, али се та утакмица води као нерешена )

Прва међусобна утакмица одиграна је 15.августа 1998. на нашој “Маракани” у 2.колу. Смедерево, тадашњи Сартид је славио 1:0, голом Предрага Катића, у 50 минуту. Предраг Катић је данас помоћник Салету Јанковићу на нашој клупи. И деби у новој улози имао управо против Смедерева, кад и Јанковић – (5:2).

Наша прва победа дошла је у Купу Југославије 3:0, стрелци Миленко Аћимовић, Горан Друлић, Бранко Јелић ; 7.новембра 2000. А у првенству пет дана касније 12.новембра.2000 године и то 5:1, најубедљивија победа у међусобним сусретима. Михајло Пјановић 2 пута, Горан Друлић, Иван Гвозденовић, Срђан Бајчетић по једном, док је стрелац за Смедерево био Ненад Миросављевић. То је била вероватно и наша најјача генерација после Барија, предвођена Славољубом Муслином.

Сваки дуел са Смедеревом је специфичан и по нечему посебан. Скоро на сваком дуелу са Смедеровом у последње време, је дебитовао неки наш тренер, почев од Салета Јаковића затим, Ратко Достанић, Александар Кристић и Роби Просинечки. Пре него што је Роби имао успешан низ, четири утакмице – четири победе, са Смедеревцима, на шест узастопних утакмица смо имали шест различитих тренера од новембра 2007. до марта 2010. године, Јанковић – Јаневски – Пижон Петровић – Достанић – Кристић – Роби Просинечки. Осим Кристића, сви су забележили победе. Прошлу утакмицу 14.марта ове године, осим навијача, публике, 40.000 гледалаца у сред радног дана, је дефинитивно обележио Филип Касалица, који је свега неколико секунди након што је ушао у игру, у првом контакту са лоптом, успео да се упише у стрелце и постави рекорд када је најбржи погодак једног дебитанта у питању у историји клуба. Касалица је изнудиo и једанаестерац пар минута касније, а Каду поставио коначних 4:0. Роби Просинечки је у четири дуела, имао исто толико победа – два пута 1:0, два пута 4:0. Сале Јанковић је на два дуела са Смедеревом два пута био победник и то на одличним дуелима, са пуно голова. На свом дебију 11. новембра 2007. године 5:2 и 10. маја 2008. године, 4:3. Нека 29. септембра 2012. године буде 7:0.

У финалу купа смо се састајали два пута, две године за редом. 2002. године, ми смо освојили куп, егзекутор Михајло Пјановић, а 2003. године голом Марка Пантелића, Смедерево, тада Сартид је освојио куп златним голом у продужетцима и ушло у историју. У купу смо играли још 4 пута (све на „Маракани“), са наравном позитивним исходима. Најраспуцанији против Смедерева су били Михајло Пјановић, Горан Друлић, Ненад Милијаш и Каду.

Смедеревци и ми имамо неколико заједничких играча, од којих су Марко

Марко Пантелић

Пантелић, Владимир Мудринић, Никола Бељић, Владимир Богдановић и Саша Коцић најпознатији.

После скоро месец дана, од оног узбудљивог дуела са Нишлијама, дебијима Милијаша и Мудринског који нам је хеттриком донео победу, поново на „Маракани“. Код куће је најлепше. Сами себи смо поставили високе стандарде. Прошли пут против Смедерева је било 40.621 гледалац, верујемо да сутра може више. Да пренесемо ону сјајну енергију са ватерпола и „11.априла“. Што не може нико, можеш ти! За славу црвене звезде, за наше победе.

СВИ НА МАРАКАНУ!

Црвена звезда – Смедерево, субота 29.септембар 2012. 19:00 сати, Јелен Суперлига 7. коло 2012/2013, стадион : „Маракана“, Београд.