Прелазни рок – анализа учињеног

Сада када је релазни рок напокон завршен (и што се тиче Русије) време је да се сумирају утисци и анализирају одређени потези нашег фудбалског клуба. Иако се на самом старту чинило да овога пута неће бити превише промена у саставу, а поготово што се тиче одлазака, десило се да је одређени број играча из стартне поставе ипак отишао из клуба. Прва идеја је била да се костур екипе задржи, али може се рећи да то и није баш испоштовано.

Прво ћемо кренути од одлазака и свакако најбурнији од свих је одлазак Душка Тошића у Турску. Могло се наслутити да Душко жели да опет оде у иностранство, заради више и покуша да се пробије у неку јачу лигу, али је његов потез  „до коске“ разочарао све навијаче Црвене звезде. Поготово када се погледају његове изјаве пре самог одласка, где се из његових речи осетила верност према клубу, те да ће нови уговор бити потписан. На жалост Душко је изиграо управу клуба и тренера Просинечког и побегао са одмора у Турској на потписвање уговора са клубом Генчлербирлиги, забивши свима нож у леђа. Што је још горе то се десило други пут пошто је он већ једном напустио клуб (одлазак у Бетис) када је био потребан тренеру и саиграчима, ради својих личних интереса. Искористио је своје право у уговору и грешка клуба је што је дозволила такву клаузулу, али је опет Душко показао да је веома лоша особа и да не заслужује поштовање навијача и дрес нашег клуба! Срећно му било, али нека се не враћа више!

Поред овог одласка десио се и још један такође неочекиван, а поготово јер је тај играч напокон почео да пружа одличне партије у нашем дресу. Реч је о Кристијану Борхи који је одлучио да више не игра за наш клуб, јер није задовољан односом управе према играчима, првенствено мислећи на неисплаћене обавезе. Његова позајмица требала је да траје још 6 месеци, али су људи из клуба (наводно) одлучили да раскину сарадњу, јер не треба улагати у играча којег касније не могу да откупе 100% (откупна цена 650 хиљада евра). И то је ок, али је Борха причао сасвим другу верзију свега тога. Како год изгубили смо једног доста важног играча у нападу, а његов одлазак навијачи су приметили већ у првим мечевима.

Да су играчи незадовољни, потврдио нам је и одлазак још једног странца, а то је Евандро Гебел. Истина Евандро није пружао увек партије које су се очекивале од њега, али ајде да станем мало и на његову страну. Момак је био други стрелац екипе после Кадуа и уз то забележио неколико важних асистенција. Некако је његово учивак увек остајао у сенци утиска који је остављао на терену, а многи су сматрали да Евандро изгледа тотално незаинтересовано (да не употребим неки ружнији израз) тј. Да не даје 100% својих могућности. Ко зна. Можда момак не може да игра када му се не даје редовно плата, треба да издржава породицу од које је одвојен, а од самог старта створен је притисак на њега надимком  „Маестро“, док је сада доста цењени Каду кренуо од нуле и временом стекао поверење навијача. Лично сматрам да Евандро јесте добар играч, али да често није имао добре саиграче испред и поред себе, те и његов квалитет није дошао до максимума. За добар фудбал је потребно више добрих играча. Истина његове игре не вреде 400 хиљада по сезони колико би зарађивао да је остао (потписан растући уговор). На изненађење свих нас по одласку смо сазнали да је он уствари био на позјамици, иако је на промоцији било речено да је потписао уговор на три године. Стварно невероватно!

После ова три важна одласка играча из стартне поставе, уследило је и још неколико очекиваних. Пре свега Владана Бинића који је отишао у Раднички из Ниша, мада се не зна да ли је отишао за стално или опет на позјамицу. Ту је и одлазак незадовољног Николе Петковића са којим је раскинут уговор, а он сада брани боје Хапоела из Тел Авива. Уговор је раскинут и са Данијелом Михајловићем који за две године у клубу одиграо само 4 меча углавном због тешке повреде, а он је након раскида успео да се договори са својим претходним клубом – Јагодином. Навијаче је јако занимало шта ће се десити са још једним дуго повређеним играчем, а то је Виницијус Пашеко. На крају на изненађење свих, када се напокон опоравио од тешке повреде, Вини је такође напустио клуб, тј. Раскинута је позајмица са његовим матичним клубом Фламенгом. За наш клуб је играо само 25 минута те је остао жал, што овај момак није добио прилику да се више покаже. Виша сила је стварно била немилосрдна према њему. У самом финишу прелазног рока још неки млади играчи напустили су клуб. Ипак не за стално, већ само на позајмицу отишли су Стеван Луковић који је отишао у Колубару, браћа Срнићи Драгољуб и Славољуб отишли су у Чукарички, док су у Банат отишли Огњен Ожеговић и Филип Стојковић. Пре њих клуб је напустио на исти начин и Петар Ђуричковић који је прослеђен Радничком из Крагујевца. Као слободни играчи клуб су напустили Милан Вилотић који сада игра у Грасхоперсу и Бојан Ђорђевић (Раднички Ниш). За сада је непознато шта се дешава са Марком Перовићем, који је такође био незадовољан својим статусом, али је он још увек званично играч нашег клуба. Уколико се његов агент и клуб договоре сарадња ће се наставити и Александар Јанковић ће моћи да рачуна на њега.

Екипа ФК за сезону 2012/13

Што се тиче долазака било је доста тихо до пред сам крај, што и није баш у стилу наших клубова. Занимљиво је да у овом року није било много измишљених трансфера од стране новинара, док се нпр. У претходном прелазном року десило да повежу чак 50 играча са нашим клубом, а да они нису ни близу. Први је стигао Љубо Ненадић (26 год.) , као замена за одлазак Николе Петковића и алтернатива за Филипа Младеновића, али за сада није имао прилику да заигра на званичном мечу. Многи се питају какве партије он може да пружи с обзиром да не игра а Младеновић је у веома лошој форми од почетка сезоне. Поред њега представљни су и нови играчи који су пребачени из млађих катерорија, а то су Вељко Симић (17) , Вукан Савићевић (18) и Стефан Чикић (18) , док је професионални уговор са клубом потписао већ поменути Стеван Луковић. После тога уследио је долазак једног веома битног играча за клуб ове сезоне, а то је Милан Јовановић (29 год.). Овај црногорски репрезентативац на првих пар мечева пружио је одличне партије, а у последња два, три уследио је велики пад форме, највише као последица умора и повреда, а када се томе дода да није имао клуб пре доласка, да није прошао комплетне припреме са клубом као и да је недавно доживео сабраћајну несрећу, може се рећи да је то било очекивано. Са друге стране навијачи се сваки пут чуде зашто овакви играчи не дођу на самом старту припрема, па би и њихова спремност била на много вишем нивоу, а он на пример не би пропустио прва четири меча по доласку. Милана краси сталоженост у важним тренуцима, покривање великог дела терена (важно када Малденовић залута напред) , скок игра као и одлична антиципација, што је и најважније за штопера.

Ели Бабаљ (20 год.) је био наредни играч промовисан у медија центру нашег клуба, а цела прича око његовог доласка добила је на популарности као да долази Кристијано Роналдо лично. Хвалоспеви су стизали са свих страна, али нико није знао ништа конкретно о њему. Све се сводило на то да га тренер Роберт Просинечки жели по сваку цену, али да ни он не зна много о њему, већ је само добио препоруку. То малтене значи да је опет купљен играч преко ЦД - а, што је катастрофалан вид пословања! И опет неспреман играч, и опет период привикавања, а можда и опет промашај? Ајде ипак да не грешим душу. Можда момак није толико лош и још увек није добио шансу, али да сам скептичан, то сигурно јесам. Како год прича о новом Видуки стварно је занимљива (у најмању руку). На њему је да нам докаже да грешимо.

Уследио је долазак још једног шпица и то у самом финишу прелазног рока. И ја као многи чудио сам се зашто баш сада долази нови шпиц када их имамо довољно у екипи и због чега је онда доведен Бабаљ? Огњен Мудрински (20 год.) нас је ипак разуверио већ на свом првом мечу, када је постигао три гола. И не желим да га хвалим превише још увек, јер једна добра утакмица није довољна за клуб као што је наш, али је почетак свакако феноменалан. На мечевима Јагодине које сам гледао, Огњен је остављао увек одличан утисак, иако је буквално играо сам у нападу. Његова кретња без лопте, осећај за гол, добра игра главом као и грађење лопте, његове су врлине. Може се рећи да је доста сличан играч Борхи, тако ћемо видети како ће се снаћи у наставку. Уз то ради се о играчу који има само 20 година и који за годину, две врло лако може да постане шпиц А репрезентације, поготово јер их нема довољно на тој позицији. Живи били, па видели.

Играч који је највише обрадовао нас са сајта је Ненад Милијаш (29 год.) наравно. Поред тога што сам убеђен да се ради о одличном играчу за наше услове, Милијаш је такође био терет на леђима за МЦЗ екипу јер је компликацијама пре доласка ставио нас у неугодан положај. Ипак после три месеца чекања он је стварно дошао и обрадовао Звездаше који верују у њега. Неки ће рећи да на првом мечу није ништа показао, али се ја уопште не слажем са тим, јер је Мики са пар потеза најавио тотално другачије функционисање везног реда од оног када је ту био Евандро. Лопте које он шаље једноставно имају  „навођење“ и само је битно да то испрате и његови саиграчи, који се нису навикли на то. Поготово јер бивши тренер Роби, није дозвољавао дуге лопте. Ја сам убеђен да ће његове лопте у простор имати велику тежину ове сезоне, а што се тиче њеогвих бомби, то је неизбежно.

Последње појачање само пар сати пре истека прелазног рока био је Александар Пантић (20 год.). Млади репрезентативац и бивши члан Рада дошао је у Црвену звезду како би побољшао конкуренцију у одбрани. Може се рећи да подједнако добро покрива и позицију штопера (најчешће играо у младој репрезентацији) и позицију десног бека. Нисам могао да не приметим да момак и није нешто одушевљен доласком у наш клуб, али ајде да то оставимо по страни, јер је било таквих случајева и раније, па су ти играчи играли максимално ангажовано на терену. Како год, он је био жеља тренера Јанковића и очигледно он види у њему доброг играча у перспективи, а када ће имати прилику да дебитује остаје да се види.

Александар Јанковић, нови тренер ФК

И највеће појачање по мом мишљењу је смена тренера. За разлику од многих који су се разочарали одласком Роберта Просинечког, ја сам тиме задољан (гледано само са фудбалске стране, док сам и ја био веома разочаран односом управе према њему) , а још када сам сазнао да ће га заменити Алексанар Јанковић сматрао сам то одличним потезом. Без намере да било коме правдам своје ставове, сматрам да Роби није успео да уради доста тога за годину и по дана, иако је имао невиђену подршку навијача, као и да је напокон после много година један тренер остао дуже на клупи од једне сезоне (последњи био Зоран Филиповић 2003.). За то време много лошије екипе могу да поправе своју игру у оба правца, али ми нисмо напредовали. Много је било мањкавости у нашој игири, а његова тврдоглавост коштала нас је неких бољих резултата. Управо због форсирања једног истог система, игра наше екипе постала је толико очигледна и провидна да су се и мање екипе лако спремале за дуел са нама и узимале нам по бод или су нас макар намучиле. Уз то треба додати и податак да је од првих шест екипа на табели дупла победа остварена само против Јагодине, уз два ремија са Радничким 1923 и два пораза од Војводине. То сигурно није довољно за освајање титуле те стварно мислим да је нешто морало да се промени. Сале ће нам донети неку свежину у игри у то сам убеђен, али је ипак потребно мало времена. Првенствено јер се мења формација – сада ћемо играти са два нападача у 4 - 4 - 2 (навијачи то прижељкују већ дуго!) , а и тактика за мечеве ће бити пуна промена. А да не причамо о томе што Сале сваком мечу прилази засебно анализирајући противника, али и свој тим, док се Роби углавном ослањао на квалитет своје екипе и понављао да ако ми будемо играли добро – победићемо. Наравно у модерном фудбалу се тако не игра, па ни резултати нису били добри. Исто тако Роби је имао и слободу састављања списка појачања, пошто спортског директора није било, али је он упорно понављао на припремама да му не требају нови гирачи. Тиме је наравно он кривицу свалио на себе, јер је имао слободу да каже макар да није задовољан ако већ није било пара.

У сваком случају очекује нас веома добра сезона у наставку. У то сам убеђен, а надам се и да други осећају исти оптимизам. Са новим тренером и новим играчима кренућемо у освајање дупле круне коју толико дуго желимо и чекамо. Мада и не мора да буде дупла…нека другима Куп, али титулу једноставно морамо освојити. Игром на резултат и што више голова, успећемо у томе, а управо то ће нам донети ова ЦРВЕНА ЗВЕЗДА!